Od jedne seoske prodavnice do najvećeg lanca u zemlji.

Kako se to dogodilo.

Korak po korak, sve javno.

1. Godina 1

   Do hleba, jedanaest kilometara.

   Tema „Najbliža prodavnica je u gradu” skupila je dvesta odgovora za nedelju dana. Na mapi saglasnosti, 84% ljudi se složilo sa jednim stavom: selu treba prodavnica u vlasništvu meštana.

   U ZBOR-u: Diskusija i mapa saglasnosti
2. Godina 1

   Prva prodavnica.

   Inicijativa je prošla raspravu i proveru izvodljivosti. Projekat je otvorio radnju u staroj zadružnoj zgradi u Ribnici. 312 domaćinstava upisalo je članski udeo.

   U ZBOR-u: Inicijativa, provera izvodljivosti, projekat
3. Godina 2

   Dokaz, ne utisak.

   Devet prodavnica, korpa za 18% jeftinija od gradskog proseka, 40% robe od lokalnih proizvođača. AI analiza je pitala za marže. Dva eksperta su tražila zajedničku nabavku. Odbor je odobrio inkubaciju.

   U ZBOR-u: AI analiza, ekspertska ocena, odluka odbora
4. Godina 3 i 4

   Svako mesto odlučuje samo.

   Nova prodavnica se otvara tek kada lokalna zajednica to podrži i nađe tim. Tako je za dve godine nastalo 410 prodavnica. Volonteri koji su ih otvarali imaju proveren doprinos.

   U ZBOR-u: Inicijative u svakoj zajednici, knjiga doprinosa
5. Godina 5

   Novac, zakonito.

   Skupština zadruge je odlučila o kreditu za širenje. Ugovor je potpisan sa bankom, van platforme. ZBOR je pomogao da dokumentacija bude spremna za pravnog savetnika.

   U ZBOR-u: Spremnost za finansiranje, licencirani partner
6. Godina 7

   Najveći lanac u zemlji.

   1.240 prodavnica i 386.000 članova. Višak prihoda se vraća kroz niže cene i fond iz kog zajednice finansiraju svoje inicijative.

   U ZBOR-u: Nadzor portfolija, javni izveštaji

Još primera.